Колумна

ЗАШТО СЕ МОНТИРАЈУ ИЗМИШЉЕНЕ АФЕРЕ СПЦ У АМЕРИЦИ

Стеван Зивлак, дипл.правник

Последњих месеци српска јавност је преплављена бројним натписима политичких пропагандиста о наводним неправилностима наших епископа у САД, о њиховим покушајима промене назива СПЦ, наводним намерама да се припоје Васељенској патријаршији, па се чак иде дотле да се часни епископ Иринеј Добријевић доводи у везу са званичним режимским турбо фолком који је завладао Србијом почев од несретних деведесетих. Као да је господин Добријевић крив што је власт музичку културу србског народа препустила обнаженим певачицама које наступају и у дијаспори.

Организован је прогон епископа Максима са ПБФ једног од најблиставијих млађих српских интелектуалаца. Успут је са ПБФ прогнано још неколико изузетних интелектуалаца, а ту треба укључити и одстрањење и академика Чавошког, најпре из Патријаршијског правног савета ПУО СПЦ, а убрзо затим и из Савета ПБФ.

Координација између владајуће партије, њене пропаганде, безбедносне машинерије и инсајдера у СПЦ су очигледни и неспорно је да власт са својим људима из СПЦ спинује случај који не постоји, очигледно због интереса који нису интереси СПЦ, српског народа и Српског православља.

Не можемо тврдити да су тачне спекулације о томе да је садашњи српски режим нераскидиво везан и поробљен од светских либералних центара моћи којима је трн у оку чињеница да су амерички грађани српског порекла у великој већини стабилно гласачко тело републиканаца и Доналда Трампа који доносе од 3 до 5% гласача, захваљујући не толико својој бројности, већ и великом угледу у својим локалним заједницама. Све индиције говоре да можда ту леже корени прљаве кампање која је у току а на жалост уперена из матице према америчким грађанима српског порекла и православне вере.

Индикативно је да су напади од појединих епископа из Србије на епископа Максима почели непосредно након што је организовао штампање на енглеском језику и дистрибуцију широм америчког континента стотине књига српских аутора, а посебно две капиталне књиге за данашњи тренутак СПЦ. Једна је књига Светог Николаја Охридски пролог (три издања под епископом Максимом), а друга изузетно значајна, која је наишла на велики позитивни одјек у Америци је велика монографија о Косову и Метохији на енглеском језику. Агилни епископ те књиге поклања конгресменима, сенаторима, каои бројним значајним америчким библиотекама и на тај начин шири нашу истину о страдалном Косову и Метохији, срцу православног српског народа, како он то сликовито описује. Његова активност на одбрани и промовисању Косовског и Светосавског завета, сигурно је узроковала ову стигматизацију, Међутим, постоје и много дубљи разлози за ове и друге процесе који се покрећу у СПЦ и који су превасходно уперени против врховне власти Патријарха српског и неуставно и неканонско јачање улоге Синода.

 

Дестабилизација СПЦ у САД је немогућа

Историјски развој српске православне црквене организације на Северноамеричком континенту је лепо описао блаженопочивши епископ шумадијски Сава у књизи Историја СПЦ у Америци и Канади, која је објављена и на српском и на енглеском језику, и коју препоручујем заинтересованим читаоцима. Наш православни живаљ је, долазећи на тло северноамеричког континента, убрзо почео оснивати сопствене црквено школске општине, по узору на искуства Карловачке митрополије, које су биле центри окупљања српског народа, чувања вере, културе, језика и традиције. Деценијама касније, СПЦ је основала епархије које су окупиле те црквено школске општине у Светосавску цркву. Од великог значаја је да је у САД сачуван, као нигде другде (па на жалост ни у Србији ), атрибут СПЦ као народне цркве, те је активно учешће верника и даље присутно и гарантује да се са тим значајним делом црквене организације СПЦ нико не може шалити, нити је употребљавати ради циљева неке партије која је тренутно на власти у Србији или не дај Боже интереса друге религијске организације. Трабуњања о наводној могућности преузимања српских епархија у Сједињеним државама од Васељенске патријаршије су потпуно несувисла, када имамо у виду да је прва српска национална православна заједница основана 1892. године у Калифорнији, под духовном јурисдикцијом руског владике из Аљаске, који је на чело Српске мисије поставио оца Севастијана Дабовића, који је исте године рукоположен за јеромонаха а већ 1894. освештао цркву Светог Саве у Џексону Калифорнија. Значи, апостолско прејемство Србима у Америци је пренео руски епископ из Аљаске који је основао прву Српску мисију, Касније је аутокефална СПЦ основала сопствене епархије, те је на том простору организовала сопствену канонску територију, без икаквих историјских веза са данашњом Васељенском патријаршијом.

Управо неоправдано стигматизовани епископ Максим, који пролази кроз невиђену тортуру у јавности окупиране Србије је објавио у својој епархији у САД изванредну књигу на хиљаду страна у боји, под називом Српско хришћанско наслеђе Америке (The Serbian Christian Heritage of America) у којој је обрађена историјска, духовна и културна активност српске дијаспоре у периоду 1815. до 2019. године у Северној Америци. Српски православни народ ће му вечно бити захвалан на том пројекту.

Већина верника су лојални амерички грађани, има их већ из пете, шесте генерације исељеника, већином потичу из западних крајева Балкана, и србијанска политичка калкулисања их много не дотичу. Велики проценат има стабилне породице, стабилан бизнис, рођени су амерички грађани, уживају велики углед у локалној средини, чак и за америчке прилике су веома ситуирани, а по бројности СПЦ у САД има много више активних верника него у Београду, можда и целој Србији.

Устав САД је најбоља заштита било каквих насилних припајања, одвајања, политизације и злоупотребе епархија СПЦ на тим просторима, и гарантује немешање америчке администрације у верске послове наше Цркве. То је непремостива препрека за било какве скривене намере које изгледа стоје иза ове комбиноване државно партијске организоване харанге против СПЦ на простору САД. Овде треба напоменути да наши црквени великодостојници у САД су држављани или резиденти САД, која штити њихова грађанска, верска и људска права. Разлике у мишљењима које се испољавају унутар саборног разматрања организационих и правнотехничких питања су суверено право нашег епископата, али организовање харанги и грубо кршење најосновнијих људских права часних епископа који обнашају дужност у САД, дубоко је против америчких националних интереса, и противно америчком законодавству пошто се из једне небитне балканске државице, која је уз то криптоколонија, организује од стране одређених државних или парадржавних структура угрожавање верских права тамошњих верника и угрожавају се корпорације регистроване у САД.

Ако се вратимо у историју, управо су САД биле сигурно уточиште многим прогоњеним хришћанским деноминацијама из Европе, од самих почетака колонизације тог континента. Непосредно пре Другог светског рата на простору САД безбедност је пронашла и Руска загранична Црква, што је био битни чинилац спасења Руског православља у СССР. Процеси поновног уједињења су текли несметано од америчке администрације која је још увек хришћанска и изузетно поштује верска права и слободе својих држављана.

Устав СПЦ је веома концизан и пружа пуну заштиту епархијском и црквеношколском устројству епархија СПЦ у САД. Уставна процедура је кристално јасна, сва организациона и материјална питања су у надлежности Патријаршијског савета и Патријаршијског управног одбора, којима председава Патријарх српски.

Разматрања начина на који ће бити основан Епархијски савет наших епархија траје дуго у СПЦ, више деценија, то нити је ново нити актуелно питање, његово спиновање је апсурдно. Још 2009. године, ако ме сећање не вара, изнео је мишљење поштовани академик др. Коста Чавошки који је, као члан Правног савета Патријаршијског управног одбора, изложио стручној анализи текст Устава по питању Епархијског савета у САД и дао одређене примедбе и путеве његовог побољшавања у даљем раду на тексту.

Напомињем да је делом ово спиновање јавности дошло и неуставним понашањем Синода СПЦ, који све више узурпира надлежности осталих власти и органа у СПЦ, посебно Патријарха српског, Патријаршијског савета, Патријаршијског управног одбора и СА Сабора. Измишљање или спиновање афера, па онда ангажовање Синода као ненадлежног органа, симтоматично је понашање последњих година, и део је ширег плана декомпозиције СПЦ и елиминисање улоге Патријарха српског у будућем устројству Цркве.

Посебно је нечасно од политичких пропагандиста у Србији пљување по адвокатима који су амерички грађани српског порекла који су учествовали правној заштити наших Епархија у САД.

Сигурно је да ту има места прецизирањима и побољшањима, али њихова упозорења у погледу озбиљности америчких корпоративних прописа су исправна. Моћна Римокатоличка црквена структура у САД посрће под милионским одштетним захтевима, велики број бискупија је у банкроту, о чему сигурно треба водити рачуна, па су инструкције америчких адвоката у том правцу више него добродошле за нашу цркву.

Часност и оданост епископата, јерархије, монаштва и верника који су у самоуправним црквеним телима и органима у Северној и Јужној Америци је неспорна. Већина од њих, посебно старијих је дошао на просторе САД због усташких прогона. Сам поп Ђујић је превео скоро комплетну четничку дивизију са члановима породица, а млађи последњих година због тешке ситуације у домовини и недостатку елементарних људских права. Незамисливо је да ће тај часни православни српски народ који је због православља протеран са вековних огњишта, прихватити да им на челу цркве буде неко други (рецимо, турски држављанин) а не Патријарх српски.

Они чланови синода који размишљају у тим релацијама, који су потписивали разна документа у том смислу по белом свету на разним екуменским скуповима, живе у неком свом имагинарном свету и имају погрешну перцепцију стварности. Оптуживати младог епископа Максима, који је рођен и одгојен у православном духу у Фочи БиХ, у свештеничкој породици, или епископа Лонгина са Романије, или епископа Иринеја из Кливленда, за намере да им врховни поглавар цркве буде Васељенски патријарх, није часно. Најоданији чланови јерархије у СПЦ су управо деца која су упијала Православље од првог минута свог живота, и управо они су будућност наше Свете Светосавске Цркве.

За очекивање је да ће Патријарх српски правна питања која се тичу Епископског савета на тлу САД, вратити надлежном органу Светом Архијерејском Сабору, који може да се ослони на Патријаршијски савет и ПУО, који имају одличну стручну правну службу и да ће се ова правно техничка и организациона питања разрешити без икаквих трзавица.

Цетиње Инфо

Покажи више

Такођер погледајте

Close
Back to top button
Close
Close