Политика

KOLUMNA – ANTONIJE KOVAČEVIĆ: BEBO, TI LI SI?!

“Javlja mi se” da će u završnom činu crnogorske drame, u ulozi spasioca-mironosca na belom konju u Podgoricu ujahati Vučić, koji će blagim ali čudotvornim pogledom ispod obrva učiniti da se neki parafi u spornom Zakonu preko noći sami izbrišu, a neki drugi opet dopišu…

Današnje nagradno pitanje za milion dolara koje, naravno, nikada nećete dobiti, glasi…

“Koja osoba kao zajednički imenitelj, a neki bi rekli i loša karma, povezuje Mila Đukanovića, Čedu Jovanovića, Nenada Čanka, Latinku Perović, Nikolu Samardžića i bar još desetak imena sa famoznog spiska “intelektualaca” koji su juče, čvrsto kano klisurine, stali u front odbrane hajlenderske marlboro republike “između planina i mora, gde gorski vetar peva pesmu“…a koja više od svega mrzi mitropolita montenegrinskog Amfilohija, jerbo mu se zamerio jedne prilike, jednim govorom, nad jednim odrom, u kome se naša zagonetna persona prepoznala?”

Alal vam štrudla, pogodili ste! U pitanju je osoba čiji umilni nadimak je u korelaciji sa količinom fekalija koje nekontrolisano može da izbaci u jedinici vremena, ali je zato obrnuto proporcionalan nepatvorenom zlu koje izazove svaki artikal koji u formi tzv. kriznog političkog marketinga reprodukuje u poslednjih dvadeset pet godina, štiteći svoje klijente i nalagodavce. A oni ga, zauzuvrat, plaćaju suvim zlatom, svesni da u tom krugu pakla ne postoji gori, tj. bolji, baš ko da im ga je lično Lucifer poslao u pomoć. Beba, dakle.

Nakon onog odurnog skandala u kome je, pre kusur godina, štiteći politički himen Mila Đukanovića od jedne žene, opoziocionarku Vanju Ćalović diskriminisao poturanjem lažnog anima pornića, Beba se, svestan da će svojom zalizanom, ali svejedno nepopravljivo nakaradnom pojavom, ugroziti svoj biznis, povukao iz javnosti. Usledilo je to nakon gostovanja u Utisku nedelje, u kome je pred kamerama priznao zlodelo. Utisak nedelje je, gle čuda, posle te nedelje nestao sa TV ekrana.

U pomenutoj emisiji, nadobudan kakav jeste, izlanuo se da radi za naprednjačku kamarilu, pa su ovi brže bolje, već sutradan, morali zvanično da demantuju informaciju. Ali ostala je priča da neformalno savetuje Vučića o evrointegracijama i, pazi sad – ekologiji. Za ovo drugo mogu i da poverujem. Pod uslovom da postoji grana ekologije koja se bavi proizvodnjom otpada, koji onda ove druge grane ekologije saniraju…

Beba je, kako god, nastavio da, iz drugog plana, iskeženih zuba i sakriven iza kace sa pomijama, kontaminirajuće deluje na sve što iole uzdrma kaveze postmodernističkih pašaluka Srbije, te Crne Gore i Brda.

Za potrebe Vučićevog obračuna sa opozicijom osnovao je balkansku šatro-istraživačku mrežu Antidot, skupio par besprizornih likova, među kojima se isticao izvesni Ištvan, ustupio im svoju bogatu, u Spektri godinama prikupljanu pacovsku arhivu, iz koje su ovi onda besomučno kopali nepodopštine za potrebe režimskih medija, Pinkova, Informera i inih.

Koliko je daleko spreman da ode u lažima govori činjenica da je, mrtav-ladan demantovao da stoji iza naprednjačke izložbe „Necenzurisane laži“, iako je performans identičnog koncepta prethodno upriličio u Crnoj Gori, gde je, jelte, trebalo dokazati/fingirati medijsku kampanju protiv Đukanovića.

Delima prisutan ko lebdeća smrt iz Poovih romana, tu i tamo se pojavi i likom, kao onomad na promociji Vesićeve knjige u društvu Vučićeve bivše žene, dok baca frizbi u kancelariji Željka Mitrovića, ili na predavanju Nikole Samardžića, još jednog od potpisnika famozne peticije zbog koje ovo i pišem.

Pa, kad je već pomenusmo, da se vratimo na nju, temu…

Slučajni prolaznik bi, za početak, trebao da zna da je Beba, po svedočenju Jovice Stanišića vrbovani špijun MI6, čovek koji je, za potrebe svog biznisa, ponovo ujedinio krnju Jugoslaviju, od Horgoša do Ulcinja. Dakle, neformalni Koštuničin naslednik, istina sa malo drugačijom, kompromitujućom vizijom federacije. Čas u Beogradu, gadeći Srbima Crnogorce, pa onda malo u Podgorici, gde gorštake i primorce, kao master mind Milovih medija, truje i huška na severnu braću.

Ovih dana njegova je rola dostigla svoj krešendo, kao operativca izvođača samo naizgled sumanute ideje Mila Đukanovića da donese Zakon kojim će poništiti Njegoša i sve ono što je u Crnoj Gori vredelo od pamtiveka. A Milo nije glup, zna da ga ova igra može koštati mnogo, jer za razliku od političkih Crnogoraca, među kojima dominira, na verskom planu Amfilohije i SPC još uvek imaju neopozivi autoritet. Daljim zaoštravanjem konflikta po religijskoj liniji Đukanović se izlaže veeelikom riziku da izgubi političku podršku, glasove koje je sve teže prikupljati po starom, Mašanovom receptu, od vrata do vrata. Zato i verujem da nećemo još dugo gledati ovaj cirkus, te da je veliko finale predstave pred nama. A da je peticija šlagvort za grande katarzu…

Ajde da uprostimo stvar. Beba radi i za Vučića i za Mila. Dupljak, ali samo naizgled, jer su ova dvojica zapravo jedan stvor sa dve glave, zvaćemo ga Milovuk. Zašto onda taj i takav Beba, u tamo nekoj peticiji, za pokušaj državnog udara u Crnoj Gori optužuje “jedno oko u glavi” njegovog Frankeštajna, MiloVuka…? Pogotovo jer je i golim okom vidljivo da se Vučić prilično nezainteresovano i u političkom smislu pomirljivo odnosi prema “crnogorskoj krizi”, a da njegovi Kerberi u skupštini skaču na provokaciju Boška Obradovića baš kao da je ovaj u parlament doneo dokaz da je Vučić genetski Albanac, a ne tamo neki karton-pamflet protiv Mila.

Zašto?

Jedini logičan odgovor glasi – zato što peticija, kao što rekosmo, nije poslednji čin.

A nešto mi govori, “javlja mi se” da će u tom, završnom činu crnogorske drame, u ulozi spasioca-mironosca, sa maslinovom granom i na belom konju u Podgoricu ujahati Aleksandar Vučić, koji će blagim ali čudotvornim pogledom ispod obrva učiniti da se neki parafi u spornom Zakonu preko noći sami izbrišu, a neki drugi opet dopišu. Milo bi u toj Bebinoj bajci trebao da zasija novim sjajem razumnoga državnika, te usput iskoristi priliku da reši neke unutarstranačke probleme koji ga more. A žrtva bi, po tom scenariju, mogao biti onaj treći, arhineprijatelj oba suverena i njihovog zajedničkog zlog vrača – Amfilohije.

Lider Dveri, pomenuti Boško Obradović, pre tri je godine javno postavio poslaničko pitanje da li su Vučić i Milo “zajednički uplatili” pet miliona dolara na račun jedne banke u Beču. Bebin račun. Odgovora nije bilo…

Na kraju, to ostaje jedna od dve nepoznate u ovom modernom desetercu: Koliko će miliona ovoga puta dobiti Beba sa zajedničkog računa Milovuka… Druga nepoznata je već mnogo komplikovanija i neizvesnija, a daje odgovor na pitanje: Kojom će primorom, trikovima i crnom magijom Sinod i patrijarh, četvrti među srbogorskim jahačima apokalipse, skloniti Amfilohija sa trona Svetog Petra Cetinjskog?

Živi bili, pa videli.

I na kraju, jedno zapažanje, sasvim lično… Dan kada Vladimir Beba Popović više ne bude imao posla na ovim prostorima, kada više ne trebadne nikome, biće sunčan dan. Potpisujem.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Youtube

Покажи више
Back to top button
Close
Close