КолумнаПолитика

МЛАЂАН ЂОРЂЕВИЋ – ШТА ЈЕ ВУЧИЋ УРАДИО ЗА РУСКЕ ИНТЕРЕСЕ И КАКО НИШТА?

Све Србе може само да радује чињеница да је новинска агенција Регнум у последњих неколико месеци постала прва и до сада једина платформа у Русији за отворену дебату између режима председника Александра Вучића и опозиције. С друге стране, жао ми је руских читалаца, јер друге федералне агенције од својих дописника добијају само једностране информације, готово пропагандне и провладине. Опет, радује ме да и у Русији и у Србији руски држављани примају финансијску помоћ српске државе током ове злоћудне пандемије, чак иако су лобисти Александра Вучића, који из неког разлога ступају у расправу са мном о српској политици уместо председника Србије или чланова његове владајуће странке. Али када они у својим текстовима (не)добронамерно забораве на неке чињенице из недавне српске политичке историје, сматрам својом људском дужношћу да их на њих подсетим, како би их упамтили.
Од 2008. до 2012. године био сам саветник председника Србије и Секретар државног Савета за Србе у региону. Најједноставније речено, бринуо сам се о правима Срба у земљама Балканског полуострва (између осталих и у Црној Гори – на коју ћемо се вратити касније). Показатељ резултата мог рада на очувању српског идентитета може бити чињеница да су ме црногорске власти и председник Мило Ђукановић 2010. године јавно прогласили за непријатеља ове државе, због чега сам неколико година морао да имам заштиту српске полиције.

Оно што је још важније и што је основна чињеница на коју треба подсетити експерте и „експерте“ је то да Александар Вучић Србијом управља већ 8 година, од 2012. Само он, нико други. Он је председник највеће странке у Србији и сав политички капитал је у његовим рукама, а с тим и сва одговорност. Он је господар живота и смрти и свако ко живи у Србији то може да потврди. Према томе, приче о томе да је он затекао неку ужасно лошу ситуацију и још увек не може да је промени указују на то да је он или глуп и неспособан (али како може бити неспособан када, по сопственим речима, ради 40 сати дневно) или да заправо не жели да је промени, већ напротив, само погорша.
Подсетићу вас и на то да је Александар Вучић дошао на власт проклињући, као што раде и руски интелектуалци који чувају његово име, претходну власт због потписаних споразума о НАТО-у и Косову, уз обећање да ће их поништити првог дана своје владавине.

НАТО, КОСОВО И РУСИЈА – ПРЕ 8 ГОДИНА


И ево, предлажем Вам да се упознате с фактичком ситуацијом у Србији у време доласка Александра Вучића на власт, пре 8 година:
⦁ НАТО – Споразуми о линијама комуникација потписани 2003. и 2005. године, који дају право на слободно кретање војног особља НАТО-а на територији Србије, односили су се само на „мировне мисије“ на Балкану, укључујући Косово, где се оваква мисија налазила од завршетка агресије и бомбардовања 1999. године. Србија је 2006. постала учесница програма Партнерство за мир. У том тренутку Русија је активно учествовала у овом програму већ 12 година. У српском парламенту је 2007. године усвојена Резолуција о војној неутралности Републике Србије, чиме је ојачан јасан став Србије „у време демократа“. И то је све. Кратко и прилично јасно.
⦁ Косово – Преамбулом Устава Србије 2006. године Косово и Метохија дефинисани су као саставни део Србије, следећи правну логику Резолуције Савета безбедности 1244. Од проглашења независности „Косова“ 2008. године воде се преговори Београда и Приштине под покровитељством Уједињених нација и Европске уније. До промене власти у Србији 2012. године на челу преговарачког тима Београда је био Борко Стефановић, специјални представник Министарства спољних послова (то јест, нижи чиновник). Током ових преговора потписано је седам споразума техничке природе који се ни у једном од сегмената нису бавили питањем статуса Космета у Србији. Оно што је још важније, последњи споразум „О регионалном представљању“ потврдио је важење Резолуције 1244, на коју се текст споразума чак и позива. Све то време у северном делу Космета, у ком углавном живе Срби, држава Србија је присутна са свим атрибутима.


⦁ Односи с Русијом – 2008. године, „у време Бориса Тадића“, у Србији је почела да послује прва руска банка, Московска банка (касније ВТБ). Годину дана касније Гаспром је постао власник Нафтне индустрије Србије (НИС), потписан је споразум о изградњи гасовода Јужни ток и подземног складишта гаса Банатски Двор. Сбербанка је 2011. ушла на српско банкарско тржиште. У марту исте године постигнут је договор о кредиту од 800 милиона долара за реализацију инфраструктурних пројеката које Руске железнице (РЖД) до данас спроводе у Србији. Месец дана пре доласка Вучића на власт, априла 2012, потписан је споразум о отварању „Руско-српског хуманитарног центра“ у Нишу. Да би било јасно, овде се помињу само најважнији елементи друштвене и економске сарадње Србије и Русије. Узгред, Милош Биковић је постао познат у целој Србији баш 2010. године, али политика није имала никакве везе с тим.

НАТО, КОСОВО И РУСИЈА – ДАНАС


А како је у Вучићево време?
⦁ НАТО – Током 8 година владавине Александра Вучића, сарадња Србије са НАТО-ом подигнута је на највиши ниво. Под Вучићем се права дипломатског имунитета, некажњивости и сл. снага НАТО-а у Србији проширила на све случајеве, свуда и увек (не само у случају „очувања мира на Балкану“). Све то захваљујући трима документима (СОФА, ИПАП и споразуму са Агенцијом НАТО-а за подршку и набавку – НСПА), после којих Србија може формално и да не постане чланица НАТО-а, пошто већ примењује све конститутивне споразуме НАТО-а и свој суверенитет подређује стандардима и командама НАТО-а у истој мери као и пуноправне чланице ове организације. Информације ради, остало је само да се потпише Акциони план за чланство у НАТО-у, али ће до њега највероватније доћи тек после „решавања питања Косова“. Тако нешто ће вероватно Вучићу саветовати Тони Блер, његов саветник и бивши премијер Велике Британије, један од главних заговорника бомбардовања Југославије 1999. године. А можда ће тада поново дочекати хлебом и сољу Генералног секретара НАТО-а, као 2015. године Јенса Столтенберга, који је током посете одржао чак и предавање на Универзитету у Београду. На крају и информација да је српска војска у 2019. години учествовала у 17 међународних војних вежби, од којих је 13 организовао НАТО, а 4 – Русија.


⦁ Косово – Александар Вучић не само да није испунио своје предизборно обећање из времена кампање 2012. године о поништавању споразума које је претходна власт потписала о Космету, већ га је, по мишљењу многих стручњака, и коначно издао. На самом почетку његове владавине ниво преговора подигао је са нивоа специјалних представника на ниво председника и премијера, а већ 2013. године потписан је Бриселски споразум, који је у потпуности уклонио Србију са севера Космета. На све државне установе окачена је застава тзв. Косова, а расформиране су српске безбедносне снаге и цивилна заштита. Од тренутка потписивања овог споразума до данас локални избори се одржавају у складу са косовским законима, а судије полажу заклетву на уставу тзв. Косова. Поред тога, у последњих неколико година непризнати од стране Србије ентитет покренуо је процес стварања сопствене војске, добио међународни телефонски код, а недавно и „енергетску независност“. За то време Вучић активно припрема српско јавно мњење за могуће потписивање „споразума о Косову“, лобира (између осталог и у Русији) за идеју о размени територија, „разграничење“, на чему ради са специјалним представником америчког председника Трампа Ричардом Гренелом и својим главним партнером, „председником Косова“ Хашимом Тачијем. Препрека овој издајничкој мисији су управо Русија и председник Путин, који се залажу за очување принципа међународног права и Резолуције 1244, која гарантује неотуђивост Космета и било ког његовог дела од Србије. За то смо ми, српске патриоте, захвални Русији.
⦁ Односи са Русијом – У протеклих 8 година, осим наставка рада претходно поменутих руских компанија на српском тржишту, из Русије у Србију није било већих улагања. Чак и у случајевима када су руске компаније биле заинтересоване за приватизацију одређених правних лица и конкурисале за учешће у њима (као у случају рударског басена Бор), ове компаније нису припале њима. У прилог овоме говоре и подаци: Русија је 2008. године била највећи спољнотрговински партнер Србије и размена је износила 4.041 милиона долара. У 2017. години размена се смањила на 2.558 милиона. Обим директних страних инвестиција из Русије смањен је са 223 милиона евра у 2008. години на 134 милиона евра у 2017. Хуманитарни центар у Нишу још увек није добио дипломатски статус, што руска страна већ годинама тражи од Вучићевог режима. Најзад, Биковић је 2020. године одбио руско држављанство, али политика није имала никакве везе с тим.

А ШТА ЈЕ ЗАПРАВО ВУЧИЋ УРАДИО ЗА РУСИЈУ?
Једина позитивна ствар која је учињена за Русију у Србији у последњих 8 година (осим побољшања личног дохотка неких руских држављана) је развој војно-техничке сарадње, која је нашла одраз у куповини шест система Панцир-С, хеликоптера Ми-17 и Ми-35, борбених авиона МиГ-29 и оклопних транспортера. Међутим, на први сигнал потенцијалних проблема и санкција од стране Запада (а, тачније, САД), све даље куповине су обустављене.
Али је зато Вучићу дозвољено да извози оружје. Ево, на пример, гранате за минобацаче које су користиле украјинске војне снаге у Донбасу. Па још преко приватне компаније коју представља отац Министра унутрашњих послова Србије Небојше Стефановића, Бранко Стефановић. Ето, то може.
Да повећамо извоз пољопривредних производа у Русију одмах након увођења антируских санкција? Е, то немој, казнићемо те.
Вучић може, а чак му се и саветује (а он је послушна особа) да увек јасно каже да је Крим Украјина. И он то говори.
Као што се и за време епидемије вируса корона захваљује одреда свим светским лидерима и на аеродрому дочекује помоћ из свих земаља осим Русије. На дочек 11 руских авиона с медицинском опремом је боље послати Ану Брнабић, премијера нетрадиционалне сексуалне оријентације, која у геј браку одгаја дете рођено ван граница Србије. Руси ће вероватно разумети инсинуацију, али хајде да за сваки случај у ударном термину државног телевизијског канала РТС неколико пута пустимо анти-путиновски филм Виталија Манског „Путинови сведоци“.
А саветници му још вероватно говоре (јер он иначе не може то ни да помисли, већ само слуша њих) да измисли „шпијунске афере“ у које су умешани представници руске амбасаде у Србији. То увек ради посао – утиче на јавно мњење у правом, антируском смеру, јер нико не воли шпијуне.
Или „сверуску заверу и уцену“ против њега у којој учествују разноразни посланици Државне думе, телевизијски водитељи и представници опозиције. Све ово је дозвољено. У Црној Гори је то успело – уз Вучићеву помоћ је на дан парламентарних избора 2016. године измишљен „насилни државни удар са учешћем Русије“, захваљујући којем је странка председника Ђукановића победила на изборима и остала на власти.


И ево, коначно се враћамо на Црну Гору – државу која се након референдума 2006. одвојила од Србије. Упркос чињеници да су неки од главних спонзора црногорске независности у то време били и неки од актуелних највиших званичника руске владе, нису они криви за раздвајање. Они ће постати криви десет година касније, када ће им тек постати јасно да Ђукановић води Црну Гору у НАТО, а једну од најрусофилскијих земаља у Европи претвара у русофобичну. Да су сви његови изливи љубави и оданости Русији били само игра, а да су они – званичници – били само корисни идиоти у рукама човека који је спреман на све како би опстао на власти. А Вучић је исти такав човек и игра исту игру. Он (пре свега, својом политиком о Косову) угрожава не само постојећи међународно-правни поредак и геостратешке интересе Русије на Балкану, већ, што је још важније, пријатељство Србије и Русије.
Стога је Вучић непријатељ Русије – сада већ без заграда.
А када се заврши читава ова игра, када буде дошло до новог „Ђукановићевског“ заокрета на Балкану, у Србији, ја ћу моћи да се мирно погледам у огледало, јер ћу знати да сам на то на време упозоравао – викао сам и борио се за очување пријатељства Србије и Русије. А да ли ћете ви моћи исто?
Срећан Дан победе!


Млађан Ђорђевић на Паради победе 2018. године, приватна архива

Регнум

Покажи више
Back to top button
Close
Close